Ćet­ko­vi­ći, „ra­štr­ka­ni” po ra­znim brat­stvi­ma i ple­me­ni­ma u Cr­noj Go­ri, te oni iz re­gi­o­na, Evro­pe i čak Austra­li­je, sa­bra­li su se na svom tre­ćem po re­du sa­bo­ru, ko­ji je ove go­di­ne po pr­vi put odr­žan u Su­to­mo­ru. Kao i na pret­hod­na dva pri­re­đe­na u Manastiru Mo­ra­ča, uz pje­smu, igru i tr­pe­zu u ži­vo­pi­snom su­to­mor­skom tu­ri­stič­kom na­se­lju Za­gra­đe, ne­da­le­ko od ču­ve­ne pla­že Ma­lje­vik, dru­ži­li su se sta­ri i mla­di, da­me i go­spo­da, mno­gi me­đu Ćet­ko­vi­ći­ma se i tek upo­zna­li. Oni, pak, dru­gi, ko­ji ro­đač­ke i sa­ple­me­nič­ke ve­ze bo­lje po­zna­ju, is­ko­ri­sti­li su pri­li­ku da te od­no­se una­pri­je­de i do­go­vo­re no­ve for­me oku­plja­nja u ci­lju oču­va­nja i afir­ma­ci­je li­je­pe tra­di­ci­je. Ovo­go­di­šnji do­ma­ćin i ujed­no pred­sjed­nik Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra sa­bo­ra, bio je Ve­se­lin V. Ćet­ko­vić, pen­zi­o­ni­sa­ni ma­šin­ski in­že­njer i tu­ri­stič­ki po­sle­nik, po­znat i kao or­ga­ni­za­tor po­pu­lar­ne ljet­nje ma­ni­fe­sta­ci­je kul­tu­re „Da­ni Za­gra­đa”.
Za sve nas je ovo za­i­sta ve­li­ki do­ga­đaj, a po­seb­no, vje­ru­jem, da ovo dru­že­nje i oku­plja­nje zna­či mla­đoj ge­ne­ra­ci­ji Ćet­ko­vi­ća, ma gdje se oni na­la­zi­li. Na­dam se da će mla­đi upra­vo bi­ti an­ga­žo­va­ni­ji od nas, kre­a­tiv­ni­ji, i da će u bu­duć­no­sti ovi sku­po­vi bi­ti da­le­ko po­sje­će­ni­ji, tim pri­je jer, dao bog, Ćet­ko­vi­ća ima na svim kon­ti­nen­ti­ma, u svim gra­do­vi­ma u re­gi­o­nu, da ne ka­žem go­to­vo u sva­kom se­lu, ka­že Ve­se­lin. Sa­mo u Pri­bo­ju, is­ti­če on, ži­vi vi­še od še­zde­set Ćet­ko­vi­ća, dok ih je ve­li­ki broj i u Be­o­gra­du, Kra­lje­vu, Kra­gu­jev­cu, Kru­šev­cu, Ni­šu, Som­bo­ru, Ba­nja­lu­ci, Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, Pod­go­ri­ci, Her­ceg No­vom, Ce­ti­nju...
Naš sa­go­vor­nik is­ti­če ka­ko su na ovo­go­di­šnjem sa­bo­ru naj­broj­ni­ji i naj­or­ga­ni­zo­va­ni­ji bi­li Ćet­ko­vi­ći iz Gr­blja. Upra­vo nji­ma, jed­no­gla­snom od­lu­kom sa­bo­ra pri­pa­la je i or­ga­ni­za­ci­ja če­tvr­tog sa­bo­ra Ćet­ko­vi­ća ko­ji je već za­ka­zan za po­sled­nji dan av­gu­sta 2019. go­di­ne. Za pred­sjed­ni­ka no­vog Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra iza­bran je ugo­sti­telj Ni­ko Ćet­ko­vić, ko­me je nje­gov pret­hod­nik ustu­pio te­le­fon­ske ime­ni­ke i adre­sa­re Ćet­ko­vi­ća od Ul­ci­nja, pre­ko Su­bo­ti­ce, pa sve do Šved­ske, Dan­ske, Ita­li­je, Nje­mač­ke, Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i – Ru­si­je.
Ni­ko je mlad čo­vjek, ener­gi­čan, ugle­dan u svom kra­ju, bo­gu hva­la i pred­u­zi­mljiv, ta­ko da uop­šte ne sum­njam da će na­red­ni sa­bor u Gr­blju bi­ti naj­ma­sov­ni­ji i naj­bo­lji u sva­kom smi­slu – iskren je Ve­se­lin, ko­ji je ro­đen u voj­vo­đan­skom mje­stu Fe­ke­tić.
M. Jo­va­no­vić


Sa­mo na No­vom Be­o­gra­du osam­na­est Ve­se­li­na Ćet­ko­vi­ća

Ne­ki od ro­đa­ka do­ma­ći­na Tre­ćeg sa­bo­ra Ćet­ko­vi­ća, u na­mje­ri da se do­mog­nu nje­go­vog bro­ja te­le­fo­na u Sr­bi­ji (bu­du­ći da Ve­se­lin je­sen i zi­mu pro­vo­di u Be­o­gra­du, a osta­la dva go­di­šnja do­ba u Su­to­mo­ru) is­pri­ča­li su nam ka­ko su se pri­jat­no iz­ne­na­di­li ka­da su uvi­dom u te­le­fon­ski ime­nik usta­no­vi­li da sa­mo na No­vom Be­o­gra­du ži­vi čak osam­na­est lju­di sa tim ime­nom i pre­zi­me­nom.
Sa­mo taj po­da­tak, pa je do­volj­no „ma­te­ri­ja­la” da se me­đu­sob­no bo­lje upo­zna­je­mo, nje­gu­je­mo ro­đač­ke i brat­stve­nič­ke ve­ze i ču­va­mo tra­di­ci­ju – ka­žu Ve­se­li­no­vi pre­zi­me­nja­ci iz cen­tral­ne Sr­bi­je.